„Гросс“ д.о.о. Градишка ПЈ Сребреница (Рудник олова и цинка „Гросс-Сасе“ Сребреница) је привредно друштво које послује у складу са начелом одрживог развоја и одговорним управљањем околином, а са основним циљем смањења загађености животе средине. С тим у вези, у оквиру пројекта „Зелене седмице“, у суботу 08.06.2024. године едукативним програмом, различитим радионицама, садњом нових стабала и украсног биља и превасходно кроз игру са ученицима из четири основне школе из Сребренице, Братунца и Скелана, обиљежили смо Свјетски дан заштите животне средине.
Свјетски дан заштите животне средине је предвођен Програмом Уједињених нација за животну средину (UNEP), који се одржава сваке године од 1973. године. Израстао је у највећу глобалну платформу за ширење свиjести о значају очувања животне околине, односно о актуелним проблемима као што су загађење ваздуха, загађење пластиком, илегална трговина дивљим животињама, одржива потрошња, повећање нивоа мора, безбједност хране итд.
У обиљежавање овог дана укључено је преко 150 држава са десетинама милиона људи који учествују на друштвеним мрежама и путем личних активности, догађаја и акција широм свијета. Подржавају га многе невладине организације, предузећа, владини субјекти, као и Уједињене нације са њиховим програмом (UNEP – United Nation Environment Programme), у заједничкој акцији за заштиту животне средине.
Тема Свјетског дана заштите животне средине мијења се сваке године, како би се истакли различити еколошки изазови и подстакли појединци и заједнице да предузму мјере за њихово рјешавање. Неке од тема из посљедњих година су „Побиједите загађење пластиком“, „Загађење ваздуха“ и „Биодиверзитет“.
Овогодишња кампања Свјетског дана заштите животне средине фокусира се на обнову земљишта, дезертификацију и отпорност на сушу, под слоганом „Наша земља. Наша будућност. Ми смо #генерација обнове”, пошто се ове године обиљежава 30. годишњица Kонвенције УН за борбу против дезертификације (UNCCD).
Kраљевина Саудијска Арабија биће домаћин глобалне прославе Свјетског дана заштите животне средине 2024. године.
Према Kонвенцији УН за борбу против дезертификације, до 40% земљишта на планети је деградирано, што директно утиче на половину свјетске популације. Број и трајање суша порасли су за 29% од 2000. године – без хитне акције, суше би могле да погоде више од три четвртине свјетске популације до 2050. године. Обнова земљишта представља кључну идеју Декаде Уједињених нација о обнови екосистема (2021-2030), са позивом за заштиту и оживљавање екосистема широм свијета, што је кључно за постизање циљева одрживог развоја.
Мора се утицати на смањење дјеловања покретача деградације земљишта, суша и дезертификације, као што су климатске промјене. Прошле године су оборени температурни рекорди. Велики дио свијета осјетио је утицај, не само у врућини, већ и у олујама, поплавама и суши. Обнављање земљишта без суочавања са климатским промјенама било би као давање једном руком, а одузимање другом, тако да економски најразвијеније земље морају показати лидерство у цијелој климатској агенди.
Осим држава учесница и глобалних лидера чији фокус је на рјешавању хитних еколошких изазова, кључну улогу у очувању животне средине има понашање сваког појединца како би заштитили и обновили наше екосистеме, смањили емисије гасова стаклене баште и промовисали одрживе праксе у сваком аспекту наших живота. Свака мала акција се рачуна. Било да се ради о једноставним промјенама у свакодневним навикама, залагању за промјене политике или активном учешћу у иницијативама заједнице, и најмањи напори могу да направе значајну разлику у очувању наше животне средине.
Зато, Свјетски дан животне средине 2024. године треба схватити као позив на акцију за појединце, заједнице и организације да се удруже и раде на одрживој планети. То је шанса да се подигне свијест о питањима животне средине, инспиришу други да предузму акцију и буду катализатор позитивних промјена.
Ми покушавамо, кроз сарадњу са основим школама на овом подручју и едукацијом њихових ученика, да учинимо мали корак у овој области и допринесемо макар мало очувању планете на којој живимо, јер другу немамо.
